ОБРАЗОВНА ПОЛИТИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – ИЗМЕЂУ ИНТЕГРАТИВНОГ И ИНКЛУЗИВНОГ МОДЕЛА

Мср Јован Берић

Сажетак

Политика инклузивног образовања је неопходан сегмент који се мора адекватно спровести уколико тежимо стварању хуманијег, праведнијег и толерантнијег друштва, друштва са демократским вредностима које ће свим појединцима и групама омогућити прилику да досегну и искажу своје максималне потенцијале. Како се наведене вредности и начела усвајају у најранијем добу, образовни процес ће у великој мери креирати ставове генерација које долазе. Стога се инклузија треба сагледати не само у погледу побољшања васпитно-образовног система, већ и у погледу стварања једног бољег, хуманијег и праведнијег друштва. Имајући у виду да наставници представљају актере који својим знањима, искуствима и ставовима могу значајно обликовати инклузивну праксу, током рада се разматрају резултати различитих истраживања о ставовима наставника o инклузивном образовању након увођења инклузије у образовни систем Републике Србије. Истраживања указују да постоје бројне баријере и проблеми за адекватну имплементацију образовне инклузије. Ту треба издвојити неадекватно иницијално образовање наставника, недовољну посећеност обука и њихов квалитет, те у складу са тим недовољне компетенције наставника, затим неприлагођене техничке услове рада, мањак системске подршке и недовољну укљученост кључних актера. Поменуте баријере могу довести до опадања мотивације наставника за рад, осећаја исцрпљености, стреса, а затим и до синдрома сагоревања који ће се негативно рефлектовати на квалитет образовања. Из свега наведеног можемо закључити да се у Републици Србији пре може говорити о интеграцији деце са сметњама у развоју и инвалидитетом у редован образовни систем, него о њиховој инклузији. Треба имати у виду да су анализирана истраживања углавном везана за једну јединицу локалне самоуправе, те да у наредном периоду треба радити на спровођењу свеобухватнијих истраживања која ће обухватити већи узорак на територији Републике Србије и детаљније идентификовати кључне баријере и препреке.

Референце

• Берић, Јован. 2022. „Анализа концепта инклузије у контексту образовне политике.” Српска политичка мисао 76 (2): 165–189. doi: https://doi.org/10.22182/spm.7622022.8.
• Закон о основама система образовања и васпитања [ЗОСОВ]. „Службени гласник РС”, бр. 72/2009.
• Закон о социјалној заштити [ЗСЗ]. „Службени гласник РС”, бр. 24/2011.
• Јовановић Попадић, Ана. 2016. „Инклузивно образовање: идеја и пракса.” Синтезе 5 (2): 35–46. doi: https://doi.org/10.5937/sinteze0-12363.
• Кнежевић Флорић, Оливера, Стефан Нинковић, и Наташа Танчић. 2018. „Инклузивно образовање из перспективе наставника: улоге, компетенције и баријере.” Настава и васпитање 67 (1): 7–22. doi: 10.5937/nasvas1801007K.
• Оташевић, Јадранка, и Нада Доброта Давидовић. 2018. „Институционални капацитети Србије у решавању проблема деце са сметњама у развоју.” Српска политичка мисао 61 (3): 157–173. doi: http://doi.org/10.22182/spm.6132018.8.
• Спасеновић, Вера, и Наташа Матовић. 2015. „Припремљеност наставника разредне и предметне наставе за рад с децом са сметњама у развоју.” Настава и васпитање 64 (2): 207–222. doi: 10.5937/nasvas1502207S.
• Станковић, Дејан Вук. 2018. „Изазови и перспективе образовања за демократију.” Српска политичка мисао 62 (4): 341–352. doi: https://doi.org/10.22182/spm.6242018.17.
• Ainscow, Mel, Tony Booth, and Alan Dyson. 2006. Improving Schools, Developing Inclusion. London and New York: Routledge.
• Booth, Tony, and Mel Ainscow. 2002. Index for Inclusion: Developing Learning and Participation in Schools. Bristol: Centre for Studies on Inclusive Education.
• De Vind, Edi. 2020. Poslednja stanica Aušvic: moja ispovest o životu i preživljavanju u logoru. Beograd: Laguna.
• Fazlagić, Anida, i Maida Kolić. 2018. „Samoefikasnost nastavnika razredne nastave za inkluzivno obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju.” Naučne publikacije Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Serija B: Društvene i humanističke nauke 1 (2): 153–164.
• Florian, Lani. 1998. “Inclusive practice: What, why and how?” In Promoting Inclusive Practice, eds. Christina Tilstone, Lani Florian and Richard Rose, 13–26. London and New York: Routledge.
• Florian, Lani, Richard Rose, and Christina Tilstone. 1998. “Pragmatism not dogmatism: Promoting more inclusive practice.” In Promoting Inclusive Practice, eds. Christina Tilstone, Lani Florian and Richard Rose, 1–9. London and New York: Routledge.
• Galović, Dragana, Branislav Brojčin, and Nenad Glumbić. 2014. “The attitudes of teachers towards inclusive education in Vojvodina.” International Journal of Inclusive Education 18 (12): 1262–1282. doi: https://doi.org/10.1080/13603116.2014.886307
• Hansen, Janne Hedegaard. 2012. “Limits to inclusion.” International Journal of Inclusive Education 16 (1): 89–98. doi: https://doi.org/10.1080/13603111003671632.
• Jablan, Branka, Nataša Lončar, Ksenija Stanimirov, i Marija Anđelković. 2020. „Stavovi nastavnika seoskih i gradskih osnovnih škola prema inkluziji.“ In Izzivi in nove priložnosti poučevanja na daljavo. Ljubljana: EDUvision. Poslednji pristup 11 Jul, 2022. https://www.academia.edu/44904427/EDUvision_2020_Izzivi_in_nove_prilo%C5%BEnosti_pou%C4%8Devanja_na_daljavo_3_5_december_2020.
• Japundža-Milisavljević, Mirjana, Aleksandra Đurić-Zdravkovic, i Biljana Milanović-Dobrota. 2022. „Stavovi prosvetnih radnika prema inkluziji.” Specijalna edukacija i rehabilitacija 21 (1): 15–30. doi: https://doi.org/10.5937/specedreh21-34279.
• Karić, Tijana, Vladimir Mihić, i Maja Korda. 2014. „Stavovi profesora razredne nastave o inkluzivnom obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju.” Primenjena psihologija 7 (4): 531–548. doi: https://doi.org/10.19090/pp.2014.4.531-548.
• Lungulov, Biljana, Svetlana Kostović, Jovana Milutinović, Slađana Zuković, i Tamara Borovica. 2011. „Razvoj inkluzivne obrazovne prakse u školskom kontekstu.“ U Inkluzivno obrazovanje: od pedagoške koncepcije do prakse. ur. Mara Đukić, 1–18. Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu.
• Rajović, Vera, i Olja Jovanović. 2010. „Profesionalno i pravatno iskustvo sa osobama s posebnim potrebama i stavovi nastavnika redovnih škola prema inkluziji.” Psihološka istraživanja 13 (1): 91–106.
• Stanković Đorđević, Mirjana. 2018. „Stres i izgaranje prosvetnih radnika u procesu inkluzije.” Godišnjak za psihologiju, 15 (1): 127–139.
• Stubbs, Sue. 2008. Inclusive Education: Where there are few resources. Oslo: The Atlas Alliance.
• Suzić, Nenad. 2008. Uvod u inkluziju. Banja Luka: XBS.
• 2009. “Vision for an Inclusive Society.” Accessed July 1, 2022. https://www.un.org/esa/socdev/documents/compilation-brochure.pdf.
• UNESCO. 2005. Guidelines for Inclusion: Ensuring Access to Education for All. Paris: UNESCO.
• UNICEF. 2014. „Konceptualizovanje inkluzivnog obrazovanja i njegovo kontekstualizovanje u okviru Misije UNICEF-a.” Poslednji pristup 26 jun, 2022. http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wpcontent/uploads/2017/04/UNICEF_SRP_Webinar_Booklet_1.pdf.
• Vujačić, Milja, Nikoleta Gutvajn, i Jelena Stanišić. 2018. „Inkluzivno obrazovanje u Srbiji iz perspektive nastavnika osnovih škola.” U Uvažavanje različitosti u funkciji pozitivnog razvoja dece i mladih. ur. Rajka Đević i Nikoleta Gutvajn, 43–60. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Zobenica, Anđa, i Ksenija Kolundžija. 2019. „Menjaju li se stavovi nastavnika prema inkluziji.” Pedagoška stvarnost 65 (2): 177–185. doi: https://doi.org/10.19090/ps.2019.2.177-185.