ВОЈНОТЕХНИЧКИ СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ДОСЛЕДНЕ ПРИМЕНЕ И МАРГИНАЛИЗАЦИЈЕ

Обрад М. Стевановић

Сажетак

На путу приступања Европској Унији, Република Србија се суочава са бројним проблемима и препрекама. Као један од кључних услова за пуноправно чланство у тој заједници европских држава од Републике Србије се захтева, поред осталог, да са самопроглашеном „Републиком Косово“ закључи „правно обавезујући споразум“ о нормализацији односа. Мада још увек није сасвим јасно шта све подразумева тај споразум, чини се да је Република Србија под снажним притиском, пре свега Европске Уније и САД, да његовим закључењем, формално одустане од противљења чланству самопроглашене „Републике Косово“ у Уједињеним нацијама. Полазећи од тога да би закључењем тог („правно обавезујућег“) споразума, Република Србија, фактичи признала такозвану „Републику Косово“ која се скоро две деценије „ствара“ на делу територије међународно признате државе и чланице Уједињених нација, у раду су презентовани резултати истраживања усмереног на трагање за одговором на питање: Какав је актуелни значај и међународноправни потенцијал Војнотехничког споразума у борби Републике Србије за опстанак Косова и Метохије у њеном саставу и за опстанак Срба на Косову и Метохији, у контексту њених евроинтеграција и бриселских преговора? Резултатима тако усмереног истраживања утврђено је да Војнотехнички споразум, уз Резолуцију Савета безбедности Уједињених нација број 1244 и општеприхваћена документа и принципе међународног права, и данас представља важано међународно-правно средство у напорима Републике Србије да на међународној сцени оствари та два циља.

Референце

1. Акт Народне скупштине РС, 03 број 9-1104/2014, од 07.05.2014.).
2. Бриселски споразум о принципима нормализације односа, 19. април 2013, Брисел, интернет сајт Владе РС (17.04.2018.).
3. Војнотехнички споразум, Куманово, 09.06.1999.
4. Gligorijević M. и Ognjanov G., Poslovno pregovaranje, CID, Ekonomski fakultet, Beograd, 2011.
5. Документ „Ахтисари – Черномирдин“, Савезна влада (СРЈ) и Народна Скупштина РС, 3. јун 1999.
6. Зоран Анђелковић, С. Шћепановић, , Г. Прлинчевић, Дани терора (у присуству међународних снага), Центар за мир и толеранцију Београд, 2000.
7. Курир, дневни лист, Београд, 22.04.2015;
8. КФОР убио цивила у Призрену. https://www.google.rs/#q=Kfor+ubio+civila+u+prizrenu (Прист., 17.06.2015.).
9. Пеан П.: Косово, Службени гласник, Београд, 2013
10. Политика, дневни лист, Београд, 12.05.2015.
11. Резолуција СБ УН, број 1244, 10. јун 1999,
12. Слободна Европа http://www.slobodnaevropa.org/content/sta-je-stvarno-rama-rekao/26943085.html., 07.04.2015. (Приступљено: 06.05.2015.).
13. Стевановић Обрад и др.: „Превенција етнички мотивисаног тероризма у Републици Србији: Студија случаја – Бујановац, Прешево, Медвеђа“, Теме, бр. 4/2012, Ниш, 2012.
14. Стевановић Обрад: „Терористички потенцијал албанских екстремиста на Западу Македоније и на Југу централне Србије“, Политика националне безбедности, бр. 1/2015, Београд, 2015.
15. Стевановић Обрад: Кумановски споразум, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2015.
16. Тужитељка Еулекса: Живот ми је у опасности (2014). http://rs.n1info.com/a7862/Vesti/Tuziteljka-Euleksa-Zivot-mi-je-u-opasnosti.html. 29.10.2014. (Приступљено, 07.08.2015.).
17. Fisher R, Ury W.: Getting to Yes, Penguin Books USA, 1991.
18. Шуваковић Урош: Транзиција, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 2014.